Loša vremena za nižerazredne klubove u Engleskoj

Koji god klub da pogledate i pratite u Coca Cola Championshipu, retko ćete naići na sredinu koja ne brine puno o tome šta će biti sutra. Ekonomska kriza i potpuni pad ulaganja doneli su krizu i u fudbal, a pogotovo u nižerazredne klubove iznad kojih ipak gori mnogo slabije svetlo od strane medija i sponzora…

Sve su češći slučajevi pretnje odlaska u “administraciju”, transfer-embarga zbog neplaćenih rata za ranije kupljene igrače, ili kašnjenja u isplatama plata. Zbog toga je sasvim izvesno da će januarski prelazni rok biti mršaviji nego ikada, bar što se tiče kupovine igrača. Što se tiče prodaje u premijerligaške klubove, tu već neće biti zime…

Možda najupečatljiviji primer krize danas u Championshipu je Crystal Palace. Ovaj simpatični londonski klub, sa solidnom bazom navijača i ne tako davnim premijerligaškim periodom, sada je došao u situaciju da već treći mesec ne može na vreme da isplati plate igračima i osoblju. Iako se slična situacija dešava i u Portsmouthu, budite sigurni da se kod igrača Pompey-ja i visine njihovih plata, ta kriza neuporedivo manje oseća. Iskusni menadžer Palace-a Neil Warnock ni ranije se nije uzdržavao od sarkastičnih komentara na račun svog poslodavca, ekscentričnog vlasnika kluba Simona Jordana, koji već neko vreme ne može da nađe kupca za svoj klub. I sada je Warnock jasno stavio da znanja da su SVI njegovi igrači na prodaju, uz pravu cenu. Palace očekuje poboljšanje situacije baš zato što u timu ima sjajne mlade igrače koji privlaće veliku pažnju bogatih premijerligaša (Victor Moses, Nathaniel Clyne, Sean Scannell,… ), plus što sasvim dobro stoji na tabeli, bez realne opasnosti od ispadanja. Ovih dana standardni dugogodišnji defanzivac, Portugalac Jose Fonte, prešao je u Southampton, u jedan rang takmičenja niže, tvrdeći da mu je to “kraći put za Premier ligu”. To možda najbolje govori o situaciji na Selhurst Parku.

Njihov stari rival Watford, takođe je već duže vreme u velikim problemima. Ovih dana za dlaku su izbegli odlazak u “administraciju” i 10 bodova kazne koja bi automatski sledila, a u finansijskim obrtima koji su se dešavali, za sada je samo jasno da će moći da “prežive” do kraja sezone. Po gruboj računici, Stršljenovi posluju sa oko milion funti mesečnog gubitka. I oni su tim koji za sada “igra mnogo bolje nego što bi trebalo” jer sa jako skromnim sastavom (iz koga je letos rasprodat svaki igrač koji je nešto vredeo), nekako se drže gornje polovine tabele.

Treći drastičan primer je Plymouth Argyle. Pilgrimsi odavno imaju najslabiji budžet u ligi, ali nekako opstaju u ovom rangu od 2004. godine. I ove godine su u teškoj borbi za opstanak, rasprodali su sve što se moglo prodati, a zbog kašnjenja u uplatama rata za ranije transfere, došli su u situaciju da dobiju embargo na januarski prelazni rok. Ipak, uspeli su da otklone te finansijske manjkove na vreme, tako da im ja taj embargo skinut. Iako ih je u januaru prošle godine preuzeo američko-japanski konzorcijum, finansijska stabilnost je i dalje jako slaba, pa i njih očekuje neizvesna budućnost, bez ulaganja i uz puko preživljavanje.

I pored promene vlasnika prošle zime, u konstantoj krizi je i Sheffield Wednesday, koji uz to i jako loše stoji na tabeli. I jedan od kandidata za promociju, Cardiff City, nalazi se u ne malim problemima i velikim dugovima, koji su se nagomilali ulaganjem u novi Cardiff City stadion, na koji se ekipa preselila ovog leta. Sada treba vraćati kredite poveriocima, pa prema tome ništa od januarskih pojačanja za ekipu, a čekaju se novi ulagači. Coventry City, koji je u vlasništvu Amerikanca Ray Ransona, takođe muku muči već godinama, i rasprodaje najbolje igrače.

Ako izuzmemo “milionere” QPR i pristojno stojeći Sheffield United, kao i WBA, Leicester i Middlesborough, moglo bi se reći da svi ostali u ligi muku muče sa visinom budžeta…