Klovnovi na Loftus Roadu

Ljutiti navijači Queens Park Rangersa počeli su proteste zbog dešavanja u klubu koja traju dve i po godine. Od dolaska novih vlasnika, milionera Flavia Britore-a i Bernie Ecclestone-a, svašta se promenilo na Loftus Road stadionu u zapadnom Londonu, ali nije ono najvažnije – klub je i dalje bez uspeha…

Nakon poraza od Scunthorpe Uniteda na domaćem terenu preko vikenda (0:1), ljutiti navijači opkolili su ložu u kojoj su sedeli Briatore i Ecclestone, zahtevajući objašnjenje za katastrofalnu politiku kluba i potpuni diskontinuitet koji vlada na mestu menadžera, ali i u transfer politici sa fudbalerima. Četvrti poraz u šest poslednjih ligaških utakmica, najureni sa klupe iskusni menadžer Paul Hart posle samo 28 dana na radnom mestu, samo su vrhovi ledenog brega od problema unutar popularnih Hoopsa.

Mnogi navijači na tribinama nosili su klovnovske perike i crvene okrugle noseve, protestujući protiv događanja u klubu, koji je potresan problemima na terenu i van njega, još od preuzimanja 2007. godine, kada su klub kupili Italijani iz sveta Formule 1 i svetskog džet-seta, Flavio Briatore i Bernie Ecclestone, podržani sa 20% učešća indijskog magnata čelika Lakshmi Mitala.

Od tada do danas, činjenice govore za sebe: Paul Hart je sa svojih 28 dana na klupi bio čak šesti stalni menadžer na klupi Hoopsa za poslednje dve i po godine. Italijan je brzo otpustio na klupi zatečenog John Gregory-ja, dok su se kasnije na mestu menadžera smenjivali Iain Dowie, Luigi De Canio, Paulo Sousa i Jim Magilton. Niko od njih nije sastavio čitavu sezonu, neki ni pola. Na mestu privremenih menadžera bili su Mick Harford, Gareth Ainsworth i Steve Gallen. Plasman ekipe bio je u sredini tabele, daleko od play-offa, a igrači koji su dovođeni bili su za Coca Cola Championship pristojni, ali ne top klasa, ili su na pozajmicu dovođeni talentovani, ali neprovereni i nesnalažljivi “klinci” iz Italije ili Argentine.

Sve napred izneto, zatim odnos prema Paul Hartu, kao i “meksička sapunica” koja je prethodila otpuštanju Jima Magiltona, govore da se najblaže rečeno ovde radi o nemanju vizije i neznanju kako se vodi klub. QPR je postao predmet podsmeha navijača drugih ekipa, posebno kada je Jim Magilton otpušten znog sukoba sa vezistom Akosom Buszaky-jem, kada je podršku uprave dobio fudbaler, a ne menadžer (?). Govorilo se i da je otpuštanju Paul Harta prethodio sukob sa pozajmljenim vezistom Tottenhama, Adelom Taarabtom. Niko od brojnih menadžera nije imao vremena da nešto promeni u ekipi, da dovede “svoja” pojačanja, da ostvari svoju viziju… Govorilo se o potpunom mešanju Briatorea u selekciju ekipe, kadrovsku politiku sa igračima, itd. Potpuno nesvojstveno engleskom fudbalu i ulozi menadžera ekipe u njemu.

Najgora stvar koja se dešavala u klubu je užasni nedostatak kontinuiteta, potpuno odsustvo Briatorea da pokaže malo strpljenja za rezultate bilo kog menadžera koga je unajmljivao. Klub koji je finansijski jedan od najstabilnijih u Engleskoj, a u Championshipu ubedljivo najbogatiji, neće istovremeno biti i uspešan, ako se ne pokaže malo strpljenja. Navijači plaćaju mnogo skuplje godišnje karte (još jedna “novina” novih vlasnika), ali se i na stadionu i po pitanju infrastrukture dosta uradilo, pa to možda ima smisla.

Uprkos promašajima na sve strane, ova sezona se još može spasiti. QPR bi dobrom serijom mogao naparviti proboj u play-off, a odatle i u Premier ligu. Međutim, poslednjim potezima (prodaja krila Wayne Routlidga u Newcastle United), gazde pokazuju da i dalje srljaju, rezultata i dalje nema, a navijači su potpuno izgubili strpljenje. Za razliku od Briatore-a, koji nikome nije dao dovoljno vremena, navijači su ga njemu dali dovoljno. Ćutali prema njemu, a bodrili klub, gutali knedle od poraza, i čekali da se promeni još nešto osim stolica na stadionu, izgleda tribina ili klupskog grba. Za sada to nisu dočekali…