Uz jedan od najskromnijih budžeta u ligi, sa ekipom gde je uvek najbolji igrač morao biti prodat pre ili kasnije (pre dve sezone David Nugent, ove sezone Sean St.Ledger), Irvine je od ekipe izvlačio maksimum. Svakako da je dobro znao kako se to radi, imajući u vidu da je godinama bio desna ruka Davida Moyesa u Evertonu, ekipi koja je takođe sa malo para i malo resursa načinila sjajne rezultate u Premier ligi. Zato je otpuštanje Irvina pravi šok, i konkurencija za najneopravdaniji otkaz u Engleskoj (mnogo više neopravdan nego na primer otpuštanje Mark Hughesa iz Manchester City-ja).

Takav stručnjak svakako nije morao dugo čekati na novi posao, jer je Sheffield Wednesday nakon otpuštanja Briana Lawsa, samo čekao da neki tako cenjen trener bude slobodan na tržištu. Od pre nekoliko dana Irvine je menadžer Sova, gde će ga po pitanju budžeta čekati slična situacija, ali po pitanju navijačke baze i kapaciteta kluba značajno bolja.

U međuvremenu, Darren Ferguson, koji je isto tako neopravdano oteran iz Peterborough Uniteda, postao je menadžer Prestona. Ako sa njim predsednik Lillywhitesa Derek Shaw bude strpljiviji, onda bi rezultati Prestona mogli biti isto tako dobri kao pod Irvinom, jer je Ferguson-junior mlad i veoma moderan trener, sa vizijom, znanjem i autoritetom, ali i sa nekim bitno drugačijim stilom rada u odnosu na svog mnogo poznatijeg oca.

Još samo Reading nema stalnog trenera posle otpuštanja Brendana Rogersa. Rogers je imao mizernih šest meseci na čelu Royalsa, preuzevši ih nakon totalne rasprodaje igrača tokom leta, u kojoj su Madejski stadion napustili Kevin Doyle, Stephen Hunt, Marcus Hahnemann, Michael Dubbery, James Harper i Liam Rosenior. Možda i nije mogao bolje, iako je prethodnih šest meseci proveo sjajno vodeći jako skroman tim Watforda, a pre toga je bio trener rezervnog tima Chelsea-ja.