Sve su češći slučajevi pretnje odlaska u “administraciju”, transfer-embarga zbog neplaćenih rata za ranije kupljene igrače, ili kašnjenja u isplatama plata. Zbog toga je sasvim izvesno da će januarski prelazni rok biti mršaviji nego ikada, bar što se tiče kupovine igrača. Što se tiče prodaje u premijerligaške klubove, tu već neće biti zime…

Možda najupečatljiviji primer krize danas u Championshipu je Crystal Palace. Ovaj simpatični londonski klub, sa solidnom bazom navijača i ne tako davnim premijerligaškim periodom, sada je došao u situaciju da već treći mesec ne može na vreme da isplati plate igračima i osoblju. Iako se slična situacija dešava i u Portsmouthu, budite sigurni da se kod igrača Pompey-ja i visine njihovih plata, ta kriza neuporedivo manje oseća. Iskusni menadžer Palace-a Neil Warnock ni ranije se nije uzdržavao od sarkastičnih komentara na račun svog poslodavca, ekscentričnog vlasnika kluba Simona Jordana, koji već neko vreme ne može da nađe kupca za svoj klub. I sada je Warnock jasno stavio da znanja da su SVI njegovi igrači na prodaju, uz pravu cenu. Palace očekuje poboljšanje situacije baš zato što u timu ima sjajne mlade igrače koji privlaće veliku pažnju bogatih premijerligaša (Victor Moses, Nathaniel Clyne, Sean Scannell,… ), plus što sasvim dobro stoji na tabeli, bez realne opasnosti od ispadanja. Ovih dana standardni dugogodišnji defanzivac, Portugalac Jose Fonte, prešao je u Southampton, u jedan rang takmičenja niže, tvrdeći da mu je to “kraći put za Premier ligu”. To možda najbolje govori o situaciji na Selhurst Parku.

Njihov stari rival Watford, takođe je već duže vreme u velikim problemima. Ovih dana za dlaku su izbegli odlazak u “administraciju” i 10 bodova kazne koja bi automatski sledila, a u finansijskim obrtima koji su se dešavali, za sada je samo jasno da će moći da “prežive” do kraja sezone. Po gruboj računici, Stršljenovi posluju sa oko milion funti mesečnog gubitka. I oni su tim koji za sada “igra mnogo bolje nego što bi trebalo” jer sa jako skromnim sastavom (iz koga je letos rasprodat svaki igrač koji je nešto vredeo), nekako se drže gornje polovine tabele.

Treći drastičan primer je Plymouth Argyle. Pilgrimsi odavno imaju najslabiji budžet u ligi, ali nekako opstaju u ovom rangu od 2004. godine. I ove godine su u teškoj borbi za opstanak, rasprodali su sve što se moglo prodati, a zbog kašnjenja u uplatama rata za ranije transfere, došli su u situaciju da dobiju embargo na januarski prelazni rok. Ipak, uspeli su da otklone te finansijske manjkove na vreme, tako da im ja taj embargo skinut. Iako ih je u januaru prošle godine preuzeo američko-japanski konzorcijum, finansijska stabilnost je i dalje jako slaba, pa i njih očekuje neizvesna budućnost, bez ulaganja i uz puko preživljavanje.

I pored promene vlasnika prošle zime, u konstantoj krizi je i Sheffield Wednesday, koji uz to i jako loše stoji na tabeli. I jedan od kandidata za promociju, Cardiff City, nalazi se u ne malim problemima i velikim dugovima, koji su se nagomilali ulaganjem u novi Cardiff City stadion, na koji se ekipa preselila ovog leta. Sada treba vraćati kredite poveriocima, pa prema tome ništa od januarskih pojačanja za ekipu, a čekaju se novi ulagači. Coventry City, koji je u vlasništvu Amerikanca Ray Ransona, takođe muku muči već godinama, i rasprodaje najbolje igrače.

Ako izuzmemo “milionere” QPR i pristojno stojeći Sheffield United, kao i WBA, Leicester i Middlesborough, moglo bi se reći da svi ostali u ligi muku muče sa visinom budžeta…

Ipak, bili su čvrsti kod kuće, teško su primali golove u gostima, uz nekoliko dragocenih pobeda od 1:0 na domaćem Bramall Lane, bili su na dobrom putu da prežive. Sudbina se urotila protiv njih u poslednjem kolu. Jedina opcija po kojoj Oštrice ispadaju, upravo se dogodila – izgubili su kod kuće od Wigana sa 1:2, a West Ham je istovremeno pobedio na Old Traffordu Manchester United, golom Carlosa Teveza. Tevez je (kakva slučajnost…) nekoliko dana kasnije postao igrač Crvenih Đavola, a kasnije se ispostavilo da nije imao pravo igranja za West Ham, zbog čega je sud dosudio da United dobije solidnu novčanu kompenzaciju od Čekićara.

Svejedno, Warnock je bio sit svega, i napustio je Bramall Lane i pored sjajnih osam godina na čelu crveno-belih. Nije dao sebi priliku da na krilima ove nepravde možda vine Oštrice ponovo u Premier ligu. Ipak, ovaj čovek je i nakon preuzimanja Crystal Palace-a u nekoliko navrata pokazao da ume da fokusira mlade igrače ka cilju. Skorašnji poraz Orlova u Bristolu od City-ja (0:1) ostaće upamćen po tome što čist gol nije priznat Palace-u sudijskom greškom, zbog čega se arbitar Rob Shoebridge javno izvinio Warnocku, a i kažnjen je sa nekoliko sedmica pauze.

Šta je Warnock rekao svojim “klincima” u svlačionici nakon meča, ostaće tajna, ali je odgovor Palace-a na terenu, tri dana kasnije, bio fascinantan. Na gostovanju favorizovanom Ipswichu, Warnockovo obdanište je letelo po terenu, u fenomenalnom izdanju kakvo nije viđeno celog proleća 2009. godine. Prošle sezone bili su u šoku zbog ispadanja iz play-offa pre toga, ali čini se da su sada mnogo bolji, a sve bez uložene funte u transfere ovo leta. Bez kupca na pomolu, i sa vrlo malo para u kasi, vlasnik i predsednik, ekscentrični Simon Jordan, nije se proslavio ulaganjima u klub poslednjih par sezona.

Međutim, čini se da je u takvoj situaciji stari lisac Warnock “na svom terenu”. Majstor je da iz talentovanih tinejdžera i polupropalih iskusnih igrača uvek izvuče maksimum. Iako mu je ove sezone ekipa jedan od kandidata za ispadanje, on se sjajno drži, uz uvek direktne komentare, prepune sarkazma, polupreciznih komentara sudijskih odluka, beskonačnog opravdanja za svoje mlade igrače kada pogreše, i starih dobro poznatih priča “šta bi bilo kad bi bilo”. Znate ono: kad posle poraza od recimo 0:5, trener poražene ekipe kaže kako bi “svašta bilo da je onaj naš šut pri rezultatu 0:0 dobacio do gola…”, i slične gluposti.

Čini se da ovaj Yorkshirac najviše voli kada je otpisan. Već je hteo da ide u penziju (ima preko 60 godina), ali mu đavo nije dao mira. Filozofira i direktno i sarkastično komentariše i učinak svog “ljubimca” iz prošle sezone, bivšeg napadača Orlova Shefki Kuqi-ja, ali i odluke svog gazde Jordana, koji više vremena provodi u svojoj vili u španskoj Marbelli nego na Selhurst park stadionu. Ima kredita iza sebe da to radi i baš ga briga, jer će isključivo svojim radom klubu doneti silne pare kada uskoro budu prodati Nathaniel Clyne, Neil Danns, Victor Moses ili Sean Scannell.

Njegovi klinci pokazali su i u Carling kup porazu od velikog Manchester City-ja da mogu silno da namuče defanzivce kalibra Kolo Tourea i Juliana Lescotta. Jasno je da će Palace biti ovaj sezone ona ekipa u Coca Cola Championshipu kakvu volimo da vidimo svake sezone – kvariće račune svima i igraće napadački i atraktivno, zato što nema šta da izgubi. Ipak, na kraju je teško verovati da mogu do play-offa.