Mnogi navijači na tribinama nosili su klovnovske perike i crvene okrugle noseve, protestujući protiv događanja u klubu, koji je potresan problemima na terenu i van njega, još od preuzimanja 2007. godine, kada su klub kupili Italijani iz sveta Formule 1 i svetskog džet-seta, Flavio Briatore i Bernie Ecclestone, podržani sa 20% učešća indijskog magnata čelika Lakshmi Mitala.

Od tada do danas, činjenice govore za sebe: Paul Hart je sa svojih 28 dana na klupi bio čak šesti stalni menadžer na klupi Hoopsa za poslednje dve i po godine. Italijan je brzo otpustio na klupi zatečenog John Gregory-ja, dok su se kasnije na mestu menadžera smenjivali Iain Dowie, Luigi De Canio, Paulo Sousa i Jim Magilton. Niko od njih nije sastavio čitavu sezonu, neki ni pola. Na mestu privremenih menadžera bili su Mick Harford, Gareth Ainsworth i Steve Gallen. Plasman ekipe bio je u sredini tabele, daleko od play-offa, a igrači koji su dovođeni bili su za Coca Cola Championship pristojni, ali ne top klasa, ili su na pozajmicu dovođeni talentovani, ali neprovereni i nesnalažljivi “klinci” iz Italije ili Argentine.

Sve napred izneto, zatim odnos prema Paul Hartu, kao i “meksička sapunica” koja je prethodila otpuštanju Jima Magiltona, govore da se najblaže rečeno ovde radi o nemanju vizije i neznanju kako se vodi klub. QPR je postao predmet podsmeha navijača drugih ekipa, posebno kada je Jim Magilton otpušten znog sukoba sa vezistom Akosom Buszaky-jem, kada je podršku uprave dobio fudbaler, a ne menadžer (?). Govorilo se i da je otpuštanju Paul Harta prethodio sukob sa pozajmljenim vezistom Tottenhama, Adelom Taarabtom. Niko od brojnih menadžera nije imao vremena da nešto promeni u ekipi, da dovede “svoja” pojačanja, da ostvari svoju viziju… Govorilo se o potpunom mešanju Briatorea u selekciju ekipe, kadrovsku politiku sa igračima, itd. Potpuno nesvojstveno engleskom fudbalu i ulozi menadžera ekipe u njemu.

Najgora stvar koja se dešavala u klubu je užasni nedostatak kontinuiteta, potpuno odsustvo Briatorea da pokaže malo strpljenja za rezultate bilo kog menadžera koga je unajmljivao. Klub koji je finansijski jedan od najstabilnijih u Engleskoj, a u Championshipu ubedljivo najbogatiji, neće istovremeno biti i uspešan, ako se ne pokaže malo strpljenja. Navijači plaćaju mnogo skuplje godišnje karte (još jedna “novina” novih vlasnika), ali se i na stadionu i po pitanju infrastrukture dosta uradilo, pa to možda ima smisla.

Uprkos promašajima na sve strane, ova sezona se još može spasiti. QPR bi dobrom serijom mogao naparviti proboj u play-off, a odatle i u Premier ligu. Međutim, poslednjim potezima (prodaja krila Wayne Routlidga u Newcastle United), gazde pokazuju da i dalje srljaju, rezultata i dalje nema, a navijači su potpuno izgubili strpljenje. Za razliku od Briatore-a, koji nikome nije dao dovoljno vremena, navijači su ga njemu dali dovoljno. Ćutali prema njemu, a bodrili klub, gutali knedle od poraza, i čekali da se promeni još nešto osim stolica na stadionu, izgleda tribina ili klupskog grba. Za sada to nisu dočekali…

Naime, Briatore je napustio mesto šefa Renault F1 tima nakon optužbi za nameštanje prošlogodišnje trke za Veliku nagradu Singapura. FIA federacija ga je kaznila zabranom bavljenja bilo kojom funkcijom u svetu moto-sporta, kao i zabranom učešća bilo kom timu ili vozaču koji iza koga stoji ovaj Italijan.

Ono što pravi probleme, su pravila “Football League” asocijacije nižih liga Engleske. Pravila kažu da vlasnik ili suvlasnik fudbalskog kluba ne može biti lice koje ima zabranu ili kaznu od neke druge sportske asocijacije. Ostaje da vidimo kakav će stav zauzeti čelnici Football League, ali je sasvim sigurno da situacija neće ostati bez posledica u svlačionici QPR-a ili na terenu kada igraju utakmice.

Od kada je Briatore preuzeo klub 2007. godine, presrećna armija navijača sa Loftus Roada oduševljeno mu je dala vremena da sa svojim beskonačnim parama polako stabilizuje situaciju. Krenulo se sa obnavljanjem stadiona, transferima solidnih, ali ne preterano “jakih” Championship igrača, i laganim popravljanjem stanja na tabeli Coca Cola Championshipa (od začelja ka sredini). Prošle sezone definitivno je postalo jasno da nešto ne štima, jer su kvalitetna pojačanja izostala, a Briatore se kao predsednik kluba isuviše mešao u rad menadžera ekipe, koji su se smenjivali kao na traci. Iain Dowie, Gareth Ainsworth, Paulo Sousa i trenutni menadžer Jim Magilton su četiri imena koja vode klub za prethodnih godinu dana. Teško im je bilo da budu marionete u rukama gazde, a ovoga leta kvalitetna pojačanja su ponovo izostala. QPR je po svim procenama ove sezone ponovo osuđen da bude osrednji Championship klub, još uvek miljama daleko od vrha, sa previše oslanjanja na pozajmljene igrače (pre svega neproverene mlade Italijane i Špance).

Dok Magilton demantuje bilo kakav uticaj najnovije situacije na igrače, teško je verovati da će poljuljani Briatore, zajedno sa svoja dva prebogata prijatelja i suvlasnika kluba (još jedan F1 magnat Bernie Ecclestone i indijski “kralj čelika” Lakshmi Mital) imati previše fokusiran pogled na dalju budućnost kluba. Sve je moguće, pa i promena vlasnika. Do tada, Hoopsi će se truditi da ne razočaraju navijače, čameći u “zlatnoj sredini”…