Simon Walton i njegovi klubovi

Kada igrač kao što je Simon Walton promeni klub, to vam je kao kada neko drugi odradi trening. Može se reći da je mlada nada engleskog fudbala još jednom u potrazi za mestom gde će konačno smiriti svoj nepredvidivi temperament, i konačno pružiti igre kakve svi od njega očekuju, a kakve su retko viđane do sada.

Ovoga puta, njegov matični klub Plymouth pozajmio ga je u Blackpool do kraja tekuće sezone, gde će Walton po ko zna koji put pokušati da se izbori za status prvotimca. Poslednjeg dana roka predviđenog za pozajmice, mnoge je iznenadila odluka Pilgrimsa da svog hirovitog igrača pozajme direktnom rivalu u borbi za opstanak. Iako po pravilima Lige neće igrati za Mandarine u njihovoj utakmici sa Plymouthom četvrtog aprila, mogao bi biti značajno pojačanje za druge krucijalne mečeve ovog kluba i time direktno omesti svoj matični klub. Zato je pomalo nespretno zvučala izjava menadžera Plymoutha Paul Sturrocka, da “Walton može pomoći Plymouthu tako što će u dresu Blackpoola možda izbaciti iz borbe za opstanak nekog trećeg rivala iz donjeg doma tabele…” Čini se, ipak, da je dobri stari Sturrock samo želeo da se što pre reši nedisciplinovanog dvadesetogodišnjaka, kome je Blackpool do sada već osmi klub za koji igra u svojoj karijeri.

Svoje prve ozbiljne fudbalske korake načinio je u rodnom Leedsu, u ekipi tada još uvek dosta solidnog Leeds Uniteda, 2004. godine. Ostaće upamćeno kako je već na svom prvom seniorskom meču isključen (protiv Valencie u prijateljskoj pripremnoj utakmici, avgusta 2004.). Još tada je pokazivao da su mu idoli stare “tabadžije” sa Elland Roada: David Batty, Alan Smith i Lee Bowyer, koji do tada već više nisu igrali u žutom dresu. Ta sezona mu i nije bila toliko loša, sa tri postignuta gola, ali je u sledećoj pao u drugi plan.

Zato je u leto 2006. pojačao tada premijerligaški Charlton Athletic, odakle je opet morao da ide na pozajmicu u cilju sticanja “utakmica u nogama”. Bio je veoma solidan u kratkom periodu igranja za Ipswich, sa tri gola i velikom minutažom, a drugu polusezonu proveo je u Cardiff City-ju, ponovo bez rezultata (osim crvenog kartona zarađenog protiv matičnog Leeds Uniteda). Bez ijednog meča odigranog za prvi tim Charltona, prešao je u QPR, u leto 2007., a cena mu je padala sa svakim novim transferom.

Vrlo brzo slomio je nogu u meču sa Fulhamom, pa je radi oporavka ponovo pozajmljen, u januaru 2007. godine, i to tadašnjem play-off kandidatu Hull City-ju, gde opet nije ostavio značajnog traga. Prošlog leta ipak, u Plymouthu su procenili da se radi o igraču pred kome je budućnost, i za koga vredi izdvojiti 750.000 funti. Tako su Pilgrimsi oborili klupski rekord po pitanju cene transfera, uzdajući se u kvalitete mladog defanzivnog veziste. Ali, i oni su se prešli…

U trenucima kada nije bio povređen, Walton je pravio incidente, pa je u decembru prošle godine posle izuzetno nesportskog poteza na meču protiv Barnsley-ja zaradio crveni karton i tri meča pauze, a njegov ljutiti menadžer Paul Sturrock stavio ga je na transfer listu. Od tada je odigrao samo četiri meča za Pilgrimse, sa izuzetno ograničenim šansama za nastup od kada je na Home Park stigao Carl Fletcher, pozajmljeni vezista Crystala Palace-a, koji igra na istoj poziciji.

Walton će potražiti svoju sreću na Bloomfield Roadu u Blackpoolu, dok ga kod kuće verno čeka poznata engleska starleta Nicola Tappenden, koja se proslavila fotografijama za čuvenu “stranu 3″ tabloida The Sun. Da li će njima i njihovoj ćerkici odgovarati Blackpool ? Sumnjam… Simon je previše nestalan da se duže zadrži u jednom klubu, pa očekujte nove vesti u vezi njegove dalje fudbalske sudbine. Ako ništa drugo, ne gine mu neki crveni karton u narandžastom dresu, čim bude zaigrao…