Nisu svi jednaki!!!

UEFA i FIFA direktno rade protiv fudbala, za njih je to zabava za zgrtanje novca, a jedan od primera je izbor sudija za važne mečeve. Koliko puta ste gledali kako neki simpatični brka sa Mauricijusa, koji ribarenjem zarađuje za život, sudi četvrtfinale Svetskog Prvenstva u kome igraju Brazil i Argentina.

Parola „pružimo šansu svima“ dovodi do toga da utakmice odlučuju ljudi, koji jedva čekaju da odsviraju kraj kako bi dobili autogram od Ronaldinja, ili dres Lea Messija.

Glupo je tako poigravati se sa ljudskim sudbinama, ali birokrate to ne shvataju, oni uostalom i ne gledaju utakmice. Ko zna o čemu razmišljaju dok u ložama dremuckaju i pokušavaju da skrenu pažnju hostesa.

Naravno da Michel Platini nije birokrata, ali su mu određeni lobiji doneli pobedu na izborima u UEFA, neki dugovi se naprosto moraju platiti. Uplašeni Norvežanin, zalutao u londonskoj magli u sredu uveče, je samo posledica dugogodišnjeg forsiranja skandinavskih sudija koji se uče na najvećim mečevima.

Kada odsvirate utakmicu između Rozenborga i Vikinga, možete da ne svirate osam penala za Rozenborg, oni će pobediti, ili čak i ako ne pobede, niko se neće zamarati oko toga.

Ako na vejavici ne primetite offside u duelu Lyna i Tromsoa, možda će vam neko nešto dobaciti, ali dobićete čaj posle meča, umesto porcije uvreda od Didiera Drogbe.

Chelsea je žrtva ne zavere, već uverenja da su u fudbalu svi jednaki, što je notorna glupost. Jedni ulažu milijarde u želji da pokore svet, većina srećnih koristi fudbal za razonodu i zaboravi rezultat do nedelje uveče.

Zato i Liga šampiona na kraju postaje besmislena, kao i svetska prvenstva u fudbalu.

Gus Hidink to najbolje zna, trenersku karijeru je postavio na noge, koristeći činjenicu da neuke sudije navijaju za domaćina svetskog prvenstva. Južna Koreja u polufinalu velikog takmičenja zvuči kao italijanski kriket tim u finalu svetske lige, ili kako se već zove to takmičenje.

Tipujemo da će finale Lige šampiona suditi neko iz bivših sovjetskih republika, recimo Azerbaijana. Čisto da se podsetimo kako je Engleska stigla do jedine titule svetskog prvaka.

Ako niste znali, najveći stadion u toj zemlji nosi ime čoveka koji je priznao čuveni gol u finalu 1966.

FIFA baš ima dobar smisao za humor.