PAD RIMA

Roma se vraća tamo gde pripada. Ciklično kretanje istorije fudbala pokazuje da sledi taman period u istoriji „vučice“. Za one koji slabije prate calcio, treba reći da su Rimljani daleko od važnih stvari u italijanskom fudbalu, i da se to neće nikada promeniti.

Kombinacija ulaganja porodice Sensi i svega što se dešavalo na Apeninima u poslednjoj deceniji podigla im je malo akcije na berzi, ali sada se stvari vraćaju na svoje mesto.

Bez novca od Champions League, Roma jednostavno nema šta da traži u društvu bogatih. Sensijevi su izgubili platežnu moć, a njihovi nerazumni novčani zahtevi su oterali potencijalne kupce. No, i da se vlasništvo nad klubom promeni, „vučica“ će ostati u senci bogatih timova sa severa, ali i novih, finansijski moćnijih pretendenata na četvrto mesto, poput Genoe, Fiorentine i Palerma.

To je iscrpljujuća borba, povratak Juventusa na veliku scenu je signalizirao gašenje ambicija Rome, koja je par godina bila glavni konkurent Interu. U tom kontekstu treba posmatrati i odlazak Luciana Spallettija. On je nakon četiri godine postao svestan da je dostigao vrhunac i da je tim u opadanju.

Sačuvana je okosnica ekipe, ali nema više gladi za pobedama. Totti je pri kraju karijere, čerupanje je počelo odlaskom Aquilanija ali i nemogućnošću da se dovedu prava pojačanja. Praznina u kasi je uslovila i smanjene ambicije, ne radi se o dva startna poraza već samo o dobrj proceni da ovaj tim nema dovoljan kvalitet da se vrati u Champions League. A bez tog novca nema ni napretka, pa se Rimljani vrte u začaranom krugu.

Kakav je ishod?

Ranieri je simpatičan gubitnik, možda osvoji kup, bude šesti u prvenstvu i odradi posao do nekih boljih vremena. Što se ponovnog uspona Rome tiče, ipak ćemo sačekati.

Ako nas je istorija nečemu naučila to je da Romini padovi i usponi traju po desetak godina, možda i više. Njihove navijače svakako očekuju sezone suza, a oporavak se ni ne nazire.