Pozicija patrona, odnosno vlasnika kluba, u Italiji vam daje neograničene mogućnosti. Osim reklame, pruža šansu da svet uveravate u svoje poznavanje fudbala, da otpuštate trenere, maltretirate igrače, jednostavno imate igračku koju ćete na kraju, ako treba i polomiti, i proći nekažnjeno.
Možda zvuči grubo, ali to je Italija. Najnovija dešavanja u Napoliju pokazuju da je sve moguće, ali i da ljudi poput De Laurentisa smatraju da im novac pribavlja moć da učine sve što požele.
Otpustio je Marina, jer je doveo loše igrače. Danas Laveci koga je Marino iskopao u Argentini vredi 25 miliona evra, Hamšik isto toliko, a stigao je za par miliona iz Breše.
Bilo je i promašaja, ali reći čoveku koji je doveo Maradonu u Napulj i promenio istoriju italijanskog fudbala da se ne razume u svoj posao dovoljno govori o predsedniku Napolija.
Naravno, neko će reći da dok dajete novac, imate pravo da radite šta hoćete. Možda i jeste tako, ali u Italiji upadljivo izbegavaju da kažu šta se dešava kad patronu dosadi igračka.
Zloglasni Mauricio Zamparini, predsednik Palerma, čovek koji je smenio 27 trenera za 15 godina, ostavio je Veneciju u ruševinama, setimo se sudbine Fiorentine, ili samog Napolija, koji je svojevremeno gurnut u treću ligu.
Ima mnogo primera, vlasništvo nad klubom daje vam neograničenu moć i pravo da raspolažete tuđim životima. Ako takvu sposobnost date pogrešnim ljudima onda je to preveliki rizik.
Nema komentara
Još članaka
Ostavite komentar u polju ispod