Druga zvezda prelaznog roka mogao bi biti sjajno krilo
Middlesborougha Adam Johnson, za koga se interesuje Manchester City. Mladi golman Watforda Scott Loach ima sjajnu ponudu od Tottenhama, a Spursi će u Boro na pozajmicu pustiti mladog defanzivca Kyle Naughtona, koga su letos kupili od Sheffield Uniteda.

Da počnemo ipak od neuspešnog QPR-a, koji i ovog januara nijednog igrača nije kupio (samo je pozajmljivao), ali je zato pustio sjajno krilo Wayne Routlidge-a i defanzivca Fitz Hall-a, koji su novi igrači Newcastle Uniteda, kao i napadača Patrick Agyemanga u Bristol City. Koliko će još trajati agonija sa Flaviom Briatoreom ?

Gordon Strachan, menadžer neuspešnog Middlesborougha, potpuno se okrenuo “svojim” Škotima iz Seltica. Doveo ih je čak četvoricu na Riverside, to su vezisti Barry Robson i Willo Flood, napadač Chris Killen i poslednji u nizu defanzivac i kapiten Stephen McManus. Newcastle je pustio iskusnog Geremy-ja u Tursku, ali je osim Routlidge-a kupio i Mike Williamsona iz Portsmoutha.

Iskusni defanzivac Birminghama Martin Taylor (najpoznatiji po tome što je polomio nogu Eduardu Da Silvi) pojačao je Watford, a u ostrvski fudbal vratio se “loši momak” Shefki Kuqi, koji je pojačao Swansea City iz nemačkog Koblenza.

Bristol City se dobro pojačao kupivši napadača Patrick Agyemanga iz QPR-a i sjajno krilo Jamal Campbell-Ryce-a iz Barnsley-ja. Premijerligaški levi bek Wolvesa Matt Hill došao je na pozajmicu u QPR, a defanzivac Zurab Khizanishvilli iz Blackburna pojačao je Reading. Možda najveća “bomba” prelaznog roka u Championshipu je Danny Welbeck, odlični mladi napadač Manchester Uniteda, koga je Sir Alex do kraja sezone pozajmio svom sinu Darrenu, menadžeru Preston North Enda. QPR je pojačao i Nigel Quashie, nekada sjajni vezista West Hama, a u poslednje vreme bez prave šanse. Još jedan iskusni povratnik vraća se na Ostrvo, Peruanac Nolberto Solano se iz domovine vratio u dres Leicester City-ja.

Najveći transfer iz Championshipa (posle Mosesa) trebalo bi da bude defanzivac Matthew Kilgalon koji je jedan crveno-beli dres zamenio drugim: iz Sheffield Uniteda pojačao je Sunderland. Danny Simpson iz Manchester Uniteda ostao je u dresu Newcastla, ali su mu Svrake otkupile ugovor i sada je njihov igrač. Mark Yeates iz Middlesborougha pojačao je Sheffield United, a njegov saigrač Didier Digard vratio se u Nicu, na pozajmicu. Andy Griffin iz Stoke City-ja je pozajmljen Readingu, a sjajni defanzivac Crystal Palace-a Jose Fonte, pobegao je od prinudne uprave u klubu tako što je potpisao za trećeligaški Southampton.

Desni bek Boltona Nicky Hunt nastavlja pozajmicu u Derby County-ju, a Carl Ikeme, treći golman Wolvesa, sada je na pozajmici i trenutno je prvi golman QPR-a. Neil Collins iz Wolvesa pojačao je Preston, a standardni defanzivac Plymoutha, Mađar Krisztian Timar otišao je na pozajmicu u Oldham Athletic.

Mnogi navijači na tribinama nosili su klovnovske perike i crvene okrugle noseve, protestujući protiv događanja u klubu, koji je potresan problemima na terenu i van njega, još od preuzimanja 2007. godine, kada su klub kupili Italijani iz sveta Formule 1 i svetskog džet-seta, Flavio Briatore i Bernie Ecclestone, podržani sa 20% učešća indijskog magnata čelika Lakshmi Mitala.

Od tada do danas, činjenice govore za sebe: Paul Hart je sa svojih 28 dana na klupi bio čak šesti stalni menadžer na klupi Hoopsa za poslednje dve i po godine. Italijan je brzo otpustio na klupi zatečenog John Gregory-ja, dok su se kasnije na mestu menadžera smenjivali Iain Dowie, Luigi De Canio, Paulo Sousa i Jim Magilton. Niko od njih nije sastavio čitavu sezonu, neki ni pola. Na mestu privremenih menadžera bili su Mick Harford, Gareth Ainsworth i Steve Gallen. Plasman ekipe bio je u sredini tabele, daleko od play-offa, a igrači koji su dovođeni bili su za Coca Cola Championship pristojni, ali ne top klasa, ili su na pozajmicu dovođeni talentovani, ali neprovereni i nesnalažljivi “klinci” iz Italije ili Argentine.

Sve napred izneto, zatim odnos prema Paul Hartu, kao i “meksička sapunica” koja je prethodila otpuštanju Jima Magiltona, govore da se najblaže rečeno ovde radi o nemanju vizije i neznanju kako se vodi klub. QPR je postao predmet podsmeha navijača drugih ekipa, posebno kada je Jim Magilton otpušten znog sukoba sa vezistom Akosom Buszaky-jem, kada je podršku uprave dobio fudbaler, a ne menadžer (?). Govorilo se i da je otpuštanju Paul Harta prethodio sukob sa pozajmljenim vezistom Tottenhama, Adelom Taarabtom. Niko od brojnih menadžera nije imao vremena da nešto promeni u ekipi, da dovede “svoja” pojačanja, da ostvari svoju viziju… Govorilo se o potpunom mešanju Briatorea u selekciju ekipe, kadrovsku politiku sa igračima, itd. Potpuno nesvojstveno engleskom fudbalu i ulozi menadžera ekipe u njemu.

Najgora stvar koja se dešavala u klubu je užasni nedostatak kontinuiteta, potpuno odsustvo Briatorea da pokaže malo strpljenja za rezultate bilo kog menadžera koga je unajmljivao. Klub koji je finansijski jedan od najstabilnijih u Engleskoj, a u Championshipu ubedljivo najbogatiji, neće istovremeno biti i uspešan, ako se ne pokaže malo strpljenja. Navijači plaćaju mnogo skuplje godišnje karte (još jedna “novina” novih vlasnika), ali se i na stadionu i po pitanju infrastrukture dosta uradilo, pa to možda ima smisla.

Uprkos promašajima na sve strane, ova sezona se još može spasiti. QPR bi dobrom serijom mogao naparviti proboj u play-off, a odatle i u Premier ligu. Međutim, poslednjim potezima (prodaja krila Wayne Routlidga u Newcastle United), gazde pokazuju da i dalje srljaju, rezultata i dalje nema, a navijači su potpuno izgubili strpljenje. Za razliku od Briatore-a, koji nikome nije dao dovoljno vremena, navijači su ga njemu dali dovoljno. Ćutali prema njemu, a bodrili klub, gutali knedle od poraza, i čekali da se promeni još nešto osim stolica na stadionu, izgleda tribina ili klupskog grba. Za sada to nisu dočekali…